Zaključak
Deficit kognitivne empatije kod “psihotičnih” ovisnika jasan je s obzirom na narušenu kognitivnu učinkovitost koja se javlja u sklopu same bolesti. Može se očekivati da će kod “nepsihotičnih” ovisnika kognitivna empatija biti viša, zbog same činjenice da ti ispitanici imaju bolje očuvane kognitivne sposobnosti te da su bolji u verbalizaciji afektivnih stanja. Međutim očito je da deficit empatije koji se javlja u skladu s poremećajem osobnosti narušava i samu kognitivnu empatiju. Moguće je da su “nepsihotični” ovisnici manipulativniji, što zapravo maskira pravu sliku nedostatka empatije.
Dobiveni rezultati otvaraju još jedno pitanje. Postoji li psihoterapijski učinak na razvoj empatije?
Ovim istraživanjem nisu posebno procjenjivani različiti tipovi poremećaja osobnosti niti različiti tipovi psihoza, zato što bi broj ispitanika bio premalen.
Poznato je da svaka psihotična dekompenzacija narušava kognitivno funkcioniranje, pa je moguće da tijekom bolesti dođe do teškoća u percipiranju i razumijevanju emocionalnih stanja. Svakako bi buduća istraživanja trebala obuhvatiti i ostale aspekte emocionalne inteligencije kao i ostale aspekte empatije (maštu i osobni distres).
Unatoč malom broju istraživanja u ovom području i proturječnim rezultatima, autori se slažu u jednom – u shizofrenije i shizofreniji sličnih poremećaja evidentan je deficit empatijskih sposobnosti.
Kod poremećaja osobnosti narušena je sposobnost razumijevanja i unošenja u tuđa emocionalna stanja. Na koje se točno aspekte emocionalnog funkcioniranja opisani deficiti odnose, na koji su način povezani s kognitivnim teškoćama, koliko se razlikuju s obzirom na pojedine psihotične poremećaje i pojedine poremećaje osobnosti, razjasnit će buduće studije.
Autor: Daša Bosanac
Nema komentara:
Objavi komentar