EMPATIJA (IV. dio)

Ovisnost, psihopatija i psihoza
Čest je komorbiditet između ovisnosti o psihoaktivnim tvarima i poremećaja osobnosti. Najčešće se tu radi o antisocijalnom, narcističnom, graničnom ili histrionskom poremećaju osobnosti, odnosno poremećajima osobnosti skupine B, prema DSM-IV dijagnostičkim kriterijima. Kod pojedinih ovisnika uslijed konzumiranja psihoaktivnih supstanci dolazi do razvoja psihotičnih epizoda. Sam psihotični razvoj u dodatnoj mjeri narušava afekt, otežava uvid u vlastita emocionalna stanja, te sužava kapacitet za razumijevanje tuđih emocija.
Cilj ovog istraživanja bio je ispitati empatijski kapacitet u ovisnika s pridruženim dijagnozama poremećaja osobnosti i shizofrenije i shizofreniji sličnih poremećaja. Iz svakodnevnih interakcija između ovisnika liječenih u Psihijatrijskoj bolnici Lopača bilo je evidentno da ovisnici kod kojih je konzumacija psihoaktivnih supstanci rezultirala psihotičnom dekompenzacijom pokazuju više empatije i interesa za ostale bolesnike, unatoč deficitu afekta u vidu distanciranosti. S druge strane, ovisnici kod kojih konzumacija droga nije rezultirala psihotičnom dekompenzacijom jasnije su verbalizirali vlastita i tuđa emocionalna stanja, ali nisu pokazivali toliko suosjećanja za druge bolesnike. Na osnovi tih zapažanja i podataka iz literature pretpostavila sam da će ovisnici kod kojih je konzumacija droga dovela do psihotične dekompenzacije pokazivati veći stupanj afektivne empatije, dok će ovisnici bez pridruženih dijagnoza iz okvira shizofrenije i shizofreniji sličnih poremećaja pokazivati veći stupanj kognitivne empatije.
Rasprava i zaključak
U skladu s hipotezom, rezultati su pokazali značajno veći empatijski kapacitet kod “psihotičnih” ovisnika u odnosu na “nepsihotične”. Unatoč tome što kod “psihotičnih” ovisnika postoji deficit afekta u sklopu poremećaja osobnosti i deficitafekta u skladu s jednom od pridruženih dijagnoza F20-F29, taj naizgled dvojaki učinak ne rezultira nižim empatijskim kapacitetom. Ne samo da “psihotični” ovisnici pokazuju veći empatijski kapacitet, već je i njihova afektivna empatija značajno veća, a postoji i tendencija k većem kapacitetu kognitivne empatije.
Iz ovih rezultata proizlazi niz pitanja. Postoji li uopće i kakav empatijski kapacitet “pravih/nepsihotičnih” ovisnika? Radi li se kod njih zapravo o jednom od poremećaja osobnosti iz skupine B (antisocijalni, narcistični, granični, histrionski), što samo po sebi isključuje empatiju? Unatoč tome što “nepsihotični” ovisnici ostavljaju dobar prvi dojam i manipulativnošću prikrivaju nedostatak suosjećanja, dulja interakcija i promatranje u svakodnevnim situacijama govore u prilog tome da se ispod takvog ponašanja krije deficit afektivnog života, nedostatak empatije, nemogućnost razumijevanja i unošenja u tuđa emocionalna stanja. Postavlja se, međutim, pitanje zbog čega je onda kod “psihotičnih” ovisnika, kod kojih je također psihološkom obradom evidentiran poremećaj osobnosti, empatijski kapacitet veći. Mogući odgovor leži u etiologiji bolesti. Ukoliko se radi o tome da je ovisnost bila samo okidač za razvoj psihoze koja bi se ionako razvila tijekom života, tada možemo reći da kod psihotičnih bolesnika postoje “ostaci” empatije ili dijelovi afektivnog doživljavanja koji su bili prisutni prije razvoja osnovne bolesti. S druge strane moguće je da se kod “čistih” ovisnika radi o poremećaju osobnosti koji egzistira od samog rođenja, pa u skladu s time postoji i jasan deficit afekta. Ovom objašnjenju govori u prilog i značajno veći kapacitet afektivne empatije koja se zapravo smatra pravom empatijom. Može se zaključiti da, iako psihotični bolesnici ne znaju objasniti i verbalizirati svoje emocionalno stanje, odnosno pokazuju deficit kognitivne empatije, oni ipak imaju neku sposobnost unijeti se u tuđa emocionalna proživljavanja.
Drugo je moguće objašnjenje da se radi o dvije različite skupine poremećaja osobnosti. Nije isključeno da poremećaj osobnosti koji se javlja kod “psihotičnih ovisnika” pripada skupini A prema DSM-IV klasifikaciji (paranoidni, shizoidni, shizotipni), dok poremećaj kod “nepsihotičnih ovisnika” pripada skupini B (antisocijalni, narcistični, granični, histrionski). Iz toga bi slijedilo da poremećaji osobnosti iz skupine A pokazuju veći stupanj empatije u odnosu na poremećaje osobnosti skupine B. U skladu s time je i činjenica da je postojanje poremećaja osobnosti skupine A dobar pokazatelj razvoja nekog od psihotičnih poremećaja koji pokazuju veći stupanj empatije nego poremećaji osobnosti, pa se tada ovakvo objašnjenje čini logičnim.

Autor: Daša Bosanac